Српска ћирилица се састоји од тридесет слова. У облику у каквом се данас користи, српску ћирилицу је уобличио Вук Стефановић Караџић. Ово писмо се користи у српском језику заједно са српском латиницом. Уставом из 2006. године је прогашена за службено писмо у Србији. Србски Буквар из 1836. (тада су у Београду и Србији били наслови: Србске
новине, Србско Словенско друштво, Матица Србска, Србска краљевска
академија, Србско-књажевски театар (Крагујевац), Србски Рјечник. Главна карактеристика српске ћирилице је да је фонетична, што значи да сваком слову одговара тачно један глас. За учење читања текстова на српском језику
је довољно да се научи тридесет слова, а није неопходно да се уче
бројна правила писања и изузеци. Фонетичност српске ћирилице најбоље
осликава максима којим се Вук Караџић водио састављајући је: Пиши као што говориш, а читај као што је написано.
Нема коментара:
Постави коментар